Home » Razno » Razvoj ruralnih sredina ne može biti povjeren samo poljoprivredi

Razvoj ruralnih sredina ne može biti povjeren samo poljoprivredi

Piše: Petar Ilić

Petar Ilić

Do sada objavljeni podaci o popisu stanovništva u Republici Srpskoj govore da naše selo klizi ka ponoru. Ti podaci su samo potvrdili ono na šta se godinama ukazuje. Jer, godinama se zna da je sve manje đaka prvaka u seoskim školama, da je daleko više sahrana nego vjenčanja, da je brojnost neženja dostigla zabrinjavajuće razmjere u našim selima… Prosjek starosti na selu se stalno povećava, u selima živi daleko više staraca nego omladine. Odliv stanovništva sa sela se nastavlja. Sela su sve praznija iako je bilo državnih mjera za poboljšanje uslova privređivanja u poljoprivredi (ko kaže da ih nije bilo nema argumenata za takvu tvrdnju) i kvalitetniji život na selu.

          Sumorna demografska slika nije karakteristična samo za Republiku Srpsku. U okruženju, pa i dalje, stanje je slično „kao jaje jajatu“ pa možda i malo gore nego u našim krajevima.

          U Evropskoj uniji, na koju najčešće volimo da se ugledamo, opredijelili su se za model integralnog razvoja. Taj model se realizuje od  kada je usvojena Agenda 2000.  za koju se tvrdi da je „drugi noseći stub ZAP-a“ (zajednička agrarna politika). Prvi je tržište i direktna pomoć farmerima. Da li se taj model može „presaditi“ i „omladiti“ na našem tlu i, naravno, dati plodove?

          Neke analize pokazuju da ruralna područja sve više postaju privlačna za različite vrste biznisa. Da li je revitalizacija sela realna i kojim tempom bi mogla teći? Pitanje je krupno i teško je dati odgovor na njega. Istina, dileme nema, kada je u pitanju prihvatanje novih tehnologija, izmjena biljnih vrsta na našim poljima i napuštanje nekih tradicionalnih proizvodnji i ponašanja. Ovo se posebno odnosi na stočarstvo. Ovčari, na primjer, moraju zaboraviti na nomadsko ovčarenje i „bogumilski“ način pripremanja stočne hrane za zimsku ishranu svojih grla. Sigurno je da će mnogi reći da to ne može u našim brdsko-planinskim uslovima. Ali, neka te „nevjerne Tome“ pogledaju kako rade i kakve rezultate postižu Dragomir Džida (Borike kod Rogatice) i Vojin Đurić (Betanj kod Šekovića) i sve će im biti jasno.

          Uz klasičnu  poljoprivrednu proizvodnju ruralna ekonomija pruža stanovništvu mogućnosti za dopunska zanimanja – šumarstvo, seoski turizam i sl. Nikako se ne bi mogao stavljati znak jednakosti između poljoprivrede i sela. Na selu se može živjeti baveći se i drugim privrednim djelatnostima. Evropski parlament je u jednoj od svojih rezolucija jasno rekao „da razvoj ruralnih zajednica ne može biti povjeren samo poljoprivredi“. U Francuskoj se poodavna uveliko zalažu za mješovita gazdinstva na selu i da ona postanu preovlađujući  model funkcionalne poljoprivrede i revitalizacije sela.

          Koliko mi možemo korisnih stvari i evrpskih modela prenijeti na naše uslove i ambijent teško je reći bez temeljitih analiza. Nas karakterišu brojne specifičnosti i sigurno je da ne možemo graditi po njihovoj projektnoj dokumentaciji, ali tu njihovu projektnu dokumentaciju sigurno možemo prilagođavati našim uslovima.

Facebook Komentari

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>