Home » Voćarstvo » Zimsko-prolećna zaštita voćaka i vinove loze

Zimsko-prolećna zaštita voćaka i vinove loze

Mr Piljo Dakić
Galenika Fitofarmacija, Zemun
E-mail: piljodakic@gmail.com

Izvod

Voćnjak

Prva prolećna zaštita višegodišnjih voćnih zasada je postala svake godine  redovna mera i smatra se startnom zaštitom. U cilju postizanja što većeg uspeha, prilikom izvođenja ove mere potrebno je blagovremeno obaviti zimski pregled zasada i utvrditi vrste i stepen prisustva patogena i štetočina. Na tržištu postoji dovoljan broj efikasnih preparata kojima se može smanjiti brojnost štetnih bioloških agenasa i olakšati zaštita velikog broja voćnih vrsta i vinove loze (Sekulić, J. i Jeličić, S. (2011).

Ključne reči: štetni biološki agensi, zimski pregled, preporuka zoocida i fungicida, startna zaštita.

 

UVOD

Mi se hranimo sa onim što nam ostane od bioloških agenasa: patogena, štetočina i korova. Voćari i vinogradari u svojim zasadima provode mnogo vremena, jer se druže tokom cele vegetacije, ali i u fazi mirovanja preduzimaju potrebne agrotehničke mere kako bi obezbedili povoljne uslove da u rano proleće startuju sa hemijskom zaštitom kao jednom od vrlo važnih operacija u integralnoj proizvodnji voća i grožđa (Dakić, P. (2007).

Cilj izvođenja startne zaštite je smanjenje potencijala štetnih bioloških agenasa u tekućoj vegetaciji. Za neke štetočine ovo može biti i presudno kada se posmatra uspeh u suzbijanju tokom vegetacije (štitaste vaši). Prag štetnosti za svaku štetočinu se mora utvrditi kako bi se donela odluka da li, kada i kojim preparatima treba izvesti zaštitu (Dakić, P., Zečević, D., Matić, L. (2009).

Prilikom rezidbe se skidaju preostali mumificirani plodovi koji su jedni od izvora zaraze za narednu vegetaciju. Zaoravanje otpalih listova na dubinu od 20 cm, takođe se smatra vrlo važnom nepesticidnom merom koja smanjuje potencijal zaraze. U proleće uvek treba pliće obaviti oranje nego u jesen, kako se ne bi izvadilo zaorano lišće koje u sebi ima infekcinog potencijala. Neki voćari, koji su zatravnili međuredni prostor u svom zasadu, umesto jesenjeg oranja praktikuju da sakupe opalo zaraženo lišće i iznesu ga iz voćnjaka (Miletić, N., Tamaš, N. (2008).

 Za koštičave voćne vrste sa zaštitom se počinje u jesen, po opadanju skoro svih  listova. Primenom preparata na bazi bakra dezinfikuju se mesta gde je list bio, a ne izvodi se zaštita listova.

 

 

ZNAČAJ ZIMSKO PROLEĆNOG PRSKANJA VOĆAKA

 

PREGLED VIŠEGODIŠNJIH ZASADA U FAZI MIROVANJA

Cilj je da se utvrdi prisustvo štetnih bioloških agenasa i da se uporedi sa pragovima tolerancije (Almaši i Balaž, 2007). Pored standardnih insekata i grinja na višegodišnjim zasadima, štete pričinjavaju i polifagni insekti i grinje (Tab. 1).

Tab. 1. Pregled polifagnih štetočina (mesto, stadijum i prag tolerantnosti)

 

Vrsta

Prezimljavanje

Prag štetnosti

stadijum

mesto

Kalifornijska štitasta vaš Crna larva L2 Grane i deblo

0

Zapetasta štitasta vaš Jaja pod štitom 100 pupoljaka na dvogodišnjim granama  

Više od 100 jaja

Veliki mrazovac Žuta jaja Grane osnova pupoljaka 10 gusenica /100 pupoljaka
Mali mrazovac Jaja Grane osnova pupoljaka  
Gubar Jajna legla Kora debla i grana 100 legala / ha
Žutotrba Gusenice u zapercima Grane 2-3 gusenična zapredka/stablu
Crvena voćna grinja Crvena jaja Na dvogodišnjim grančicama oko pupoljaka preko10 jaja/po pupoljku

Navedeni insekti i grinje se svake godine javljaju i u toku vegetacije znaju da naprave štete ekonomske prirode, kako kod koštičavih, tako i kod jabučastih voćnih vrsta, pa je njihovu brojnost potrebno smanjiti prvim prolećnim prskanjem, kako bi se u toku vegetacije lakše  suzbijali i držali ispod praga štetnosti (Stamenković, S., Dakić P. (1999).

Pored navedenih polifagnih, na voćkama i vinovoj lozi, skoro redovno su prisutne i brojne druge štetne vrste, prikazane u tabeli 2.

 

Tab. 2. Pregled najprisutnijih insekata koji se moraju suzbijati startnim prskanjem

Voćna vrsta

Vrsta insekta

Prezimljavanje

Prag tolerantnosti

mesto

stadijum

 

Breskva

Zelena br. lisna vaš Grane Jaja crne boje 3-5 jaja/uzorku
Dudova štitasta vaš Grane i stablo Ženka bele boje ispod štita

0

Šljiva Šljivina štitasta vaš Grane i stablo Crvene larve L2           0
Trešnja Crna treš. lisna vaš Grane Crna jaja 2 jaja / 2 m
 

 

 

 

 

Jabuka

Krvava vaš Deblo, koren Crvenosmeđa larva L1 10-12 kolonija/100 grana
Zelena lisna vaš Jedn.grane Crna jaja 10-15 jaja/100 pupoljaka
Lisna vaš crvenih gala jabuke Grane Bela jaja 3-5 jaja/100 pupoljaka
Pepeljasta lisna vaš jabuke Grane blizu pupoljaka Bela jaja 1-2 jaja/100 pupoljaka
Smotavac pokožice ploda U pupoljku ispod mrtvog dela kore Sivo zelena gusenica L2-L3 sa svetlomrkom glavom 0,5-1 gusenice/200 pupoljaka
Jabukin moljac Deblo i grane Gusenice L1 u jajnom leglu 4-5 legala
 

Kruška

Obična kruškina buva Grane Imago tamno narandžaste boje 50-100 imaga
Crvena kruškina štitasta vaš Grane Ženka crvene boje            0
Vinova loza Crvena voćna grinja Na 2-god. grančicama oko pupoljaka Crvena jaja preko10 jaja/po pupoljku

Iz navedenog pregleda se može videti da se radi o mnogim vrstama vašiju, koje su prisutne od samog početka pa do kraja vegetacije, jer imaju po više generacija.

Bitno je navesti da su neke vrste vaši postale rezistentne na veliki broj insekticida i u tome i jeste veliki značaj startnog prskanja, kojim se može redukovati preko 2/3 populacija prisutnih prezimljujućih vrsta.

Poseban akcenat se mora dati na suzbijanje prezimljujućeg stadijuma kruškine buve, jer u ovoj meri se ogleda uspeh u suzbijanju ove vrste tokom vegetacije.

Tab. 3. Pregled registrovanih preparata na bazi mineralnih ulja za startno prskanje višegodišnjih  zasada (Sekulić i Jeličić, 2011)

Aktivna materija

Količina primene preparata u %

Vreme primene

Napomena

Min.ulje 940 g/l 2,5-4 % Pre polaganja jaja k.buve,

a u fazi mišje uši kod ostalih voćnih vrsta

+ Preparat iz grupe piretroida

Protiv imaga  kruškine buve i jabukinog cvetojeda

Min.ulje 800 g/l 3-5 %
Min.ulje 900 g/l 1-2 %
Min.ulje 990 g/l 1 %
Min.ulje 790 g/l 1-2 %

Navedeni preparati na bazi mineralnog ulja nisu fitotoksični, na njih insekti i grinje ne stvaraju rezistentnost i ne uništavaju predatore, jer se primenjuju pre nego što se oni pojave.

U praksi je potvrđeno da mogu da se mešaju sa preparatima na bazi bakra, što doprinosi ekonomičnosti zaštite višegodišnjih zasada.

Poželjno je da su zasadi orezani i da su grane istarupirane ili iznešene iz zasada, pa tada da se, sa ispravnim prskalicama, po optimalnom vremenu, izvede zaštita sa 1.000 do 1.500 l vode po ha (potrebno je temeljno kupanje, jer se radi o kontaktnim preparatima).

Patogeni koji prezimljavaju na raznim voćnim vrstama i u rano proleće u fazi početka vegetacije počinju svoj ciklus razvića navedeni su u tabeli 4.

Tab. 4. Pregled patogena koji se moraju suzbijati startnim prskanjem

Voćna vrsta

Bolest

Patogen

Pojava

Povoljni uslovi

Breskva Kovrdžavost lista Taphrina deformans Pucanje i otvaranje pupoljaka Vreme vlažno i temp. 15-21 oC
Šljiva Rogač Taphrina pruni U vreme zametanja plodova Prohladno i kišovito proleće
Koštičave

voćne vrste

Monilija (trulež grančica, cvetova i plodova) Monilinia laxa i M.fructigena U fazi cvetanja Kišovit period u fazi oplodnje
Kruška Bakteriozna plamenjača Erwinia amilovora U fazi cvetanja  

Temp. oko 25 oC, kiša i vlažnost preko 70% u fazi cvetanja

Jabuka Bakteriozna plamenjača Erwinia amilovora U fazi cvetanja
Dunja Bakteriozna plamenjača Erwinia amilovora U fazi cvetanja

Navedeni patogeni se suzbijaju od faze pucanja pupoljaka pa do faze mišje uši.

Postoji veliki broj fungicida na bazi bakra koji se primenjuju protiv patogena u prvom startnom prskanju višegodišnjih zasada.

Napomena: protiv bakteriozne plamenjače na jabučastim voćnim vrstama primenjuju se  fungicidi na bazi bakra preventivno (zvanično nisu registrovani).

Poželjno je da se za startno prolećno prskanje preparatima na bazi bakra povećaju količine za 50%, bez opasnosti po fitotoksičnost.

Kod svih fungicida karenca je OVP (obezbeđena vremenom primene).

Kovrdžavost lista breskve se mora sprečiti, jer se ne može lečiti, pa se sa zaštitom breskve od kovrdžavosti lista počinje po opadanju listova u jesen, a nastavlja u proleće pred pucanje pupoljaka. U praksi se često zakasni, pa se i pored izvedene zaštite pojave simptomi. Više tretmana se mora obaviti do pojave zelene tačke koja se smatra kao poslednja fenofaza u borbi protiv ove vrlo opasne bolesti na breskvi (jesenje i prolećno plavo i na kraju primena preparata na bazi Cirama, Hlortalonila, Dodina, Ditianona idr.).

VREME IZVOĐENJA ZIMSKO-PROLEĆNE ZAŠTITE VOĆAKA

Vreme izvođenja startnog prskanja protiv štetočina uglavnom se poklapa sa početkom kretanja-javljanja prezimljujućih formi i prati se njihov razvoj.

Zaštita protiv kruškine buve se mora obaviti pre polaganja jaja, jer tada se postiže najveći uspeh u zaštiti kruške. Kod ostalih voćnih vrsta treba sačekati da se prezimljujući stadiji štetočina “probude”, kako bi nanešena mineralna ulja dala najveći efekat, jer ona deluju mehanički (ne ubijaju kao standarni insekticidi). Vreme primene preparata je detaljnije prikazano po voćnim vrstama u tabelama 5 i 6.

Tab. 5. Orijentaciono vreme startne zaštite voćaka od patogena

 

Voćna vrsta

Bolest

Vreme zaštite

Breskva

Kovrdžavost lista

Po opadanju listova u jesen, a nastavlja se u proleće pred pucanje pupoljaka

Šljiva, Višnja

Šupljikavost lista i monilija

Rogač na šljivi

Faza mišje uši

Jabuka

Bakteriozna plamenjača

U proleće pred pucanje pupoljaka pa do faze mišje uši

Kruška

Dunja

Vinova loza

Crna pegavost

U proleće pred pucanje pupoljaka

 

Tab. 6. Orijentaciono vreme startne zaštite voćaka od štetočina

 

Voćna vrsta

Štetočina

Vreme zaštite

Breskva

Razne vrste vaši i grinje

Početak piljenja larvi

Šljiva, Trešnja, Višnja

Jabuka

Razne vrste vaši, mrazovci, jabukin moljac i grinje

Početak piljenja larvi i gusenica

Kruška

Obična kruškina buva

U vreme leta imaga i početka piljenja larvi

Sve voćne vrste

Polifagni insekti

Početak piljenja larvi

 

UMESTO ZAKLJUČKA

Višegodišnji voćni zasadi i vinogradi se u praksi skoro svake godine štite od štetnih agenasa, počev u jesen po opadanju lišća, pa do početka pucanja pupoljaka, preparatima na bazi BAKRA i MINERALNOG ULJA.

Postoje preparati koji u sebi imaju dve aktivne materije  kao što su :

 (bakar iz bakaroksihlorida  100 + mineralno ulje 700g/l/) u konc. 2%.

i oni se u poslednjih par godina masovno koriste za STARTNO PRSKANJE VIŠEGODIŠNJIH VOĆNIH ZASADA

NAPOMENA: obaveza svakog poljoprivrednog proizvođača je da pre upotrebe bilo kog preparata pročita uputstvo i strogo istoga da se pridržava.

 

 

LITERATURA

 

Almaši, R., Balaž, J. (2007): Zaštita voćaka u periodu mirovanja. Biljni lekar, 35 (6): 565-573.

Dakić, P. (2007): Prvo prolećno prskanje voćaka. Biljni lekar, 35 (1): 67-70.

Dakić, P., Zečević, D., Matić, L. (2009): Zaštita voćaka u periodu mirovanja i početkom proleća, Biljni lekar, 37 (6): 640-647.

Miletić, N., Tamaš, N. (2008): Zimsko tretiranje voćaka za suzbijanje štetočina. Biljni lekar, 36 (6): 394-399.

Sekulić, J. i Jeličić, S. (2011): Sredstva za zaštitu bilja u prometu u Srbiji (2011). Biljni lekar, 39 (2-3): 263-344.

Stamenković, S. (1999): Zaštita u voćnjaku tokom zimskog perioda. Biljni lekar, 27 (1): 63-67.

Stamenković, S., Dakić P. (1999): Mogućnost mešanja GALPARA i preparata na bazi      bakaroksihlorida.

Stamenković, S. (2005): Zimsko tretiranje voćaka. Biljni lekar, 33 (1): 19-21.

P.S. ISKUSTVA IZ PRAKSE- OBJAVLJENO U ČASOPISU BILJNI LEKAR

Facebook Komentari

2 komentara

  1. ko zakasni mnogo rizikuje i šteti- treba raditi

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>