Home » Aktuelnosti » Skok iz aviona bez padobrana

Skok iz aviona bez padobrana

Miladin Ševarlić

Ugledni profesor Poljoprivrednog fakulteta iz Beograda dr Miladin Ševarlić je predsjednik Saveza agrarnih ekonomista Srbije. Priznati je naučnik na prostorima cijele bivše Jugoslavije pa i šire. Dobitnik je brojnih naučnih proiznanja u više zemalja Evrope. Izuzetno je angažovan na mnogim bitnim pitanjima vezanim za poljoprivredu i selo, a posebno poljoprivredno zadrugarstvo.

Nedavno je dao veoma zanimljiv intervju beogradskim „Večernjim novostima”. Cijeli razgovor se odnosio na genetski modifikovanu hranu. Iz tog zanimljivog razgovora prenosimo nekoliko, po našoj ocjeni, najzanimljivijih odgovora.


Večernje novosti: Kada je reč o uticaju GMO na ljude, nauka nam nije dala konačan odgovor da su ovi proizvodi bezbedni, kao ni potvrdu da nisu…

M. Ševarlić: Da li to znači da treba pustiti putnika da iskoči iz aviona bez padobrana, pa reći: ako preživite – bezbedno je, a ako ne – znaćemo da nije? Svi rezultati eksperimentalnih istraživanja ukazuju na to da pokusne životinje pokazuju velika oštećenja, uključujući tumore i besplodnost u trećoj i četvrtoj generaciji. Projektovano na ljudski vek to je između 80 i 150 godina. Ko preživi, pričaće.

Večernje novosti: Ima li ekonomske opravdanosti da Srbija dozvoli proizvodnju i promet GMO?

M. Ševarlić: Na ovom polju Srbija uopšte ne može da bude konkurentna jer je u svetu 160 miliona hektara već zasejano modifikovanim kulturama, a Srbija bi morala da uvoi genetski modifikovano seme. Samo po osnovu uvoza semena GM kukuruza za 1,2 miliona hektara godišnje potrebno je između 70 i 100 miliona evra, što znači milijardu evra za deset godina. To znači da ćemo mi naš spoljnotrgovinski bilans poljoprivrede dovesti do nule samo po osnovu uvoza semena GM kukuruza. Tvrdnje proizvođača GMO da su ovakve biljke otporne na sušu nisu tačne. Upravo su farmeri u Americi koji proizvode kukuruz i soju ove godine (prim. ured. 2012) doživeli najveće štete. Nije valjda da se drugima daje bolje GM seme nego američkim farmerima?

Večernje novosti: Po predviđanju američkog Nacionalnog obaveštajnog saveta, u GMO leži ključ da 2030. sve mnogobrojnija planeta bude snabdevena jeftinim namirnicama…

M. Ševarlić: To su marketinški trikovi proizvođača GMO. Nema uporedivih analiza koje bi potvrdile da je proizvodnja GM biljaka jeftinija. A o mogućim štetnim posledicama po zdravlje potrošača i biodiverzitet u prirodi da ne govorimo. Kad bi se toliki novac usmerio u integralno kontrolisanu konvencionalnu i organsku poljoprivredu, imali bismo takođe dovoljno zdravstveno bezbedne hrane i veću ekološku održivost.

Večernje novosti: Ako je GMO u ljudskoj upotrebi 20 godina, to znači da ćemo tek za pet decenija videti da li ljudi obolevaju kao pacovi?

M. Ševarlić: To će biti samo ako se dozvoli obeležavanje GMO i ako bude zdravstveno-bezbednosnog praćenja situacje. Međutim, u SAD ne dozvoljavaju obeležavanje hrane od GMO, što znači da istraživači ne mogu definisati koje su to grupe ljudi, uzorci, koje treba pratiti. U posljednjih 20 godina broj pčelinjih društava u Americi je rapidno opao, što se poklapa, i ne slučajno, sa masovnim uzgojem GMO. To znači da su i njihove pčele bile na polenu GMO biljaka. Pre neku godinu jedan pčelar je pred Evropskim sudom u Strazburu dobio spor i odštetu od nemačke države jer su njegove pčele bile na GM biljkama i praktično zagadile med, koji je on morao da uništi.

Večernje novosti: Ima li zemalja u kojima je obavezno obeležavanje proizvoda koji imaju GMO?

M. Šeavrlić: Po pravilu, cela EU bi trebalo da ima takve deklaracije. Isprva, EU je imala jedinstvenu politiku po pitanju GMO, ali je pritisak SAD bio izuzetno veliki pa je „lopta” prebačena na države članice EU. EU dozvoljava uvoz GMO, ali ima male površine pod GM biljkama. To je uglavnom krompir za industrijske potrebe i na manjim površinama kukuruz. Izuzimajući Španiju i Rumuniju, koje na nešto većim površinama gaje GM soju i kukuruz.

Večernje novosti: Ako se jede meso životinje koja se hranila GMO, kakve posledice to može da ostavi?

M. Ševarlić: Industrijski lobi tvrdio je i da konfiskati iz klanične industrije kada se prerade i dodaju stočnoj hrani kako bi se povećao sadržaj proteina, nisu štetni. Posle tri decenije pojavila se bolest ludih krava koja je preneta na ljude, pa se ta stoka masovno uništavala. Srbija mora da sačuva svoju teritoriju od GMO jer samo tako može da ostvari dobar marketinški imidž kao zemlja sa poljoprivredom bez GMO. Tako radi i Austrija.

Facebook Komentari

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>