Home » Stočarstvo » Sindrom masne jetre krava

Sindrom masne jetre krava

Piše: Prof. dr Radomir Jovanović (preuzeto iz “Poljoprivrednog lista”)

Važna prevencija

Posljednjih godina u svetu ovim izrazom se izražava posebno stanje krava, koje se javlja u toku prvih nekoliko dana iza telenja, a koje karakteriše suvišan sadržaj telesnih masti. U najvećem broju slučajeva radi se o kravama koje su imale veoma dug period zasušenja. Ovo stanje karakteriše pojava depresije, odsustvo apetita, oslabljen imuni sistem za borbu sa infekcijama i opšta slabost.

Mada životinje sa sindromom masne jetre imaju izvesne karakteristike slične ketozi, postoje i određene razlike između ovih metaboličkih stanja. Najčešće je ovo stanje praćeno i drugim problemima u toku telenja, kao što su mlečna groznica, dislokacija sirišta, retencija placente, metritis ili mastitis. U ovakvih životinja često je povišena telesna temperatura, zbog nastale infekcije. Mada je sadržaj katonskih tela i nivo masnih kiselina obično visok, ketoza je gotovo uvek sekundarnog karaktera. Sadržaj glukoze u krvi može biti visok ili nizak. Ovakve krave često uginjavaju sa masnom jetrom i velikim količinama unutrašnjih masti. Tretiranje ovakvih životinja nije uvek dovoljno efikasno, a najčešće se sastoji od intravenskih inekcija glukoze, zajedno sa antibioticima u cilju suzbijanja infekcija. Uzrok ovakvog stanja je konzumiranje suvišnih količina energije u vreme zasušenosti, a možda čak i u toku prethodne laktacije, što ima za posledicu stres u toku telenja. Sindrom debelih krava po svome obimu često predstavlja problem krava u čitavom zapatu.

Ishrana svih krava u zapatu obrocima na bazi kukuruzne silaže i odsustvo odgovarajućih grupa sa zasušenim kravama, predstavlja najčešće i uzrok pojave sindroma masne jetre. Nedavno izvedena ispitivanja pokazuju da krave sa suvišnim količinama masti mogu proći kroz period telenja bez komplikacija. Ovakve krave osetljivije su na probleme vezane za telenje, zbog čega imaju kasnije otežan normalan tok laktacije. Kada krave ne uzimaju hranu, velike količine metaboliziranih masnih kiselina dospevaju u jetru, što dovode do stvaranja masne jetre, a što otežava ozdravljenje ovakvih životinja.

Odgovarajuća briga u vreme telenja, od izuzetnog je značaja za debele krave. Metodi preveniranja su isti kao i za ketotične krave, pri čemu je osnovno ne dozvoliti prekomerno nakupljanje telesnih masti u periodu pre telenja. Ovo se veoma efikasno postiže ishranom sa manjim količinama zrna žitarica i sileže i većim količinama kvalitetnog sena.

ACIDOZA (ACIDOZA MLEČNE KISELINE)

Od acidoze obolevaju goveda, a naročito tovna junad držana u zatvorenim objektima, i ovce, a među ovima posebno tovna jagnjad.

Uzroci oboljenja. Do pojave acidoze dolazi zbog porasta broja mlečno-kiselinskih bakterija i naglog porasta proizvodnje mlečne kiseline (d- i l-formi). Acidoza se obično javlja pri brzom (naglom) prelazu životinja na obroka bogate u koncentratima i korišćenju velikih količina ovih vrsta hraniva. Međutim, goveda pri ishrani sa visoko energetskim obrocima, mogu biti na granici acidoze, zbog formiranja povećanih količina mlečne kiseline u rumenu. Otuda, promene ingredijanata (komponenata) u obroku krava, zatim, nedovoljna homogenizacija (mešanje) zrna žitarica u obroku, ili neadekvatna ishrana, mogu dovesti do pojave akutne acedoze.

Simptomi bolesti. Acidoza mlečne kiseline predstavlja praktičnu posledicu veće upotrebe zrna žitarica u obrocima tovne junadi u završnom periodu tova. U životinja sa ovakvim metaboličkim poremećajem (akutnom acidozom), dolazi do naglog opadanja pH vrednosti (porast kiselosti) u tečnom sadržaju rumena (buraga). U ovakvim slučajevima pH opada na 4,5 i niže, kada dolazi do pojave sistemske (opšte) acidoze, ukočenosti nogu, hromosti (šepavosti), ozbiljnih lezija (oštećenja) na rumenu i ponekad uginuća obolelih životinja. U slučaju subakutne acidoze pH sadržaja rumena opada na 5,0-5,5, što je praćeno smanjenim konzumiranjem hrane.

U slučaju granične acidoze ovo stanje se ispoljava lošim proizvodnim performansama i neadekvatnim konzumiranjem hrane. U veoma izraženim slučajevima bolesti, dolazi do imobilizacije (prestanka kretanja) rumena, koju prati ubrzani puls i disanje životinja, promenljive temperature rektuma, upala očne jagodice, smanjenje elastičnosti kože (dehidracija), teturanje, koma i smrt.

Veličina gubitaka. Do pojave acidoze redovno dolazi u krava muzara, tovne junadi i jagnjadi, pri obilnoj ishrani visoko koncentratnim obrocima. Procenjuje se da veličina godišnjih gubitaka životinja zbog acidoze, u proseku iznosi oko 1% od ukupne populacije životinja.

Tretiranje obolelih životinja. Do sada su korištene različite vrste tretmana životinja, ali i sa različitim uspehom. Među ovima mogu biti od koristi: (1) otklanjanje sadržaja rumena i zamena sa sadržajem rumena životinje na normalnom obroku; (2) ishrana sa visokim nivoima antibiotika, u cilju obustavljanja aktivnosti mlečno-kiselinskih bakterija; (3) dreniranje (ili intravensko iniciranje) rastvora natrijum bikarbonata (sode bikarbone, NaHCO3), radi uspostavljanja normalne acido-bazne ravnoteže; (4) intramuskularno unošenje antihistamina i kortiko steroida, svakih nekoliko dana, u cilju preveniranja intoksikacije, i (5) prevođenje životinja na obroke sa manjom količinom koncentrovanih i sa većim sadržajem kvalitetnih kabastih hraniva.

Kontrola bolesti. Acidoza se najefikasnije kontroliše (1) onemogućavanjem da goveda konzumiraju velike količine koncentrovanih hraniva, (2) postepenim prelaskom sa niskih na visoke nivoe koncentrata u obroku, i (3) dodavanjem pufera obroku životinja, kao što su natrijum bikarbonat (soda bikarbona, NaHCO3) i magnezijum oksid (MgO).

Preveniranje obolenja. Ishranu krava i ostalih životinja treba početi sa obrocima bogatim u kabastim hranivima, a zatim postepeno povećavati količinu koncentrata u obroku, na račun kabastih hraniva. Izbegavati neredovnu ishranu, kao i nagle promene u sastavu obroka.

Brzi terenski test može se koristiti za dijagnozu i diferenciranje između acidoze rumena i trovanja sa ureom. Uzorci se mogu uzimati pomoću želudačne sonde ili post mortem (posle smrti). Načelno se može reći ukoliko je pH tečnog sadržaja rumena 5,0 ili ispod ove vrednosti, da je to pouzdani indikator postojanja acidoze rumena. Ako je pH rumena veći od 7,5, to je, isto tako, pouzdan indikator trovanja sa ureom ili različitim NPN jedinjenjima.

Facebook Komentari

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>