Home » Stočarstvo » Toplotni udar preti i konjima

Toplotni udar preti i konjima

Dr Nikola PEJIĆ “Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar”

Ala je to divota...

Toplota je normalan svakodnevni nusproizvod metaboločkih procesa koji se odigravaju u telu konja. Tokom rada značajno se povećava stvorena količina toplotne energije u mišićnim ćelijama. U poređenju s vremenom kad se konj odmara, procenjuje se da tokom rada može da proizvede i do 50 odsto više toplotne energije. Kao odgovor organizma javlja se znojenje, doprema se više krvi u površinske kapilare i povećava broj respiracija. Cilj je da se životinja oslobodi viška stvorene toplote.

Toplotni udar kod konja može da nastane u uslovima kada su spoljne temperature vrlo visoke. Prvi znaci toplotnog udara su obilno znojenje konja, uz ubrzano disanje i izuzetno povećanje broja respiracija. Postoje, međutim, konji koji ne mogu da proizvedu znatnije količine izlučenog znoja – evaporacija, anhidrotični konji su prvi koji mogu da podlegnu toplotnom stresu i udaru.

Hlađenje zagrejanih konja

Toplotni udar može da se javi naglo kao posledica toplotnog stresa – prvi preduslov pojave toplotnog udara, ako su intezitet rada, temperature okoline i vlažnost vazduha izvan mogućnosti životinje da kontroliše i reguliše hlađenje.
Simptomi toplotnog udara su suva i vruća koža, značajno ubrzan puls i respiracija, a rektalna temperature je izuzetno visoka. Toplotni udar može da bude veoma opasan za život konja. Zato, kada se jave ovakvi simptomi ili se posumnja na njih, odgajivač treba odmah da pozove veterinara. Životinju mora da smesti negde u hladovinu i na mesto gde će vetar ili promaja pomoći da se višak toplote što pre ukloni. Može da pokuša čak i ventilatorima. Hladnom vodom treba da poliva noge konja, da se ubrza isparavanje.

U kritičnim situacijama treba da se postavi kesa s ledom na noge ili na druge delove tela gde se nalaze velike površinske vene. Životinji je neophodno da se daju što veće količine tečnosti i da se stavljaju hladni oblozi, a ako je potrebno, i sondom ubacuje tečnost u organizam.

Normalna rektalna temperatura kod konja je oko 38 stepeni, ali ako pređe ili se dugo zadržava na granici oko 40 stepeni, tada je to ozbiljan znak da je u životnoj opasnosti.

Dovoljno vode za piće

Važna mera predostrožnosti je i sprečavanje dehidracije organizma konja, posebno tokom dugih i napornih treninga i trka. To znači da izuzetno toplim vremenskim uslovima konju treba da se što češće nudi voda za piće, jer se velike količine tečnosti gube znojenjem.

Prihvaćeno verovanje u praksi da sportskim konjima mora da se ograniči voda za piće, nema naučne osnove. Konjima, u načelu, treba dozvoliti da piju vodu u količinama koliko i kada žele, čak i u periodima kada trenitaju, osim ako ne pokazuju izrazite znake toplotnog stresa.

Vruć konj, međutim, može da dobije kolike ako mu se dozvoli da popije velike količine hladne vode. Zato mu pre, tokom i posle rada treba ponuditi manje količine, ali češće.

Test za dehidraciju

Stepen dehidracije može da se ustanovi na dva načina. Prvi je tzv. test štipanja. Na vratu ili plećki konja kažiprstom i palcem uhvati se koža i malo povuče nagore. Po puštanju, kod normalnog konja koža će odmah da se zategne i vrati u prvobitan položaj, dok kod dehidrirane životinje ona ostaje naborana duže vreme.

Drugi praktičan test je tzv. efektivne temperature. Za ovaj test uzimaju se u obzir temperature i relativna vlažnost vazduha.

Kada je zbir vrednosti temperature i relativne vlažnosti vazduha oko 112, vlasnik mora da postupa oprezno sa životinjom u radu, da stvaranje toplote u telu konja ne postane kritično. Većina konjičkih aktivnosti – duga jahanja ili intenzivni radovi i trke, trebalo bi da se otkažu ako ova vrednost dosegne do 130-135.

Hlađenje konja posle napornog rada je obavezno, čak i onda kada su vremenski pokazatelji u granicama normale. Znatne količine toplotne energije koje su nastale u organizmu životinje tokom rada, moraju da budu oslobođene iz tela znojenjem i respiracijom.

Gubljenje toplote znojenjem zahteva određeni protok vazduha i isparavanje. Zato konj mora da se šeta na otvorenom prostoru, a ne da se smesti u neki ugao štale gde nema nikakvog kretanja i izmene vazduha.

Protok vazduha je veoma važan za gubitak toplote iz organizma konja. Vreme hlađenja zavisi od intenziteta rada, uslova okoline i individualnih svojstava svakog grla posebno.

Vlasnici koji poštuju ovih nekoliko jednostavnih postupaka i znaju da prepoznaju znake pojave toplotnog stresa, mogu uspešno da spreče udare, koji se kod konja neretko završavaju i tragično.

Facebook Komentari

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>