Home » Ratarstvo » Crvenilo kukuruza u Semberiji

Crvenilo kukuruza u Semberiji

Piše: Dr Jelena Lević, Institut za kukuruz “Zemun Polje”

Crvenilo kukuruza

Појава црвенила кукуруза за наше просторе није новост. Први пут је црвенило кукуруза описано 1957. године у Србији, на подручју Јужног Баната, као и у Румунији и Бугарској. Током наредних десетак година у Србији је забележено велико варирање у интензитету појаве црвенила (3-70%) и смањења приноса зрна кукуруза (10-70%). Интересантно је да је у 1961. години забележен изузетно низак интензитет појаве црвенила кукуруза. За ову годину су, за разлику од других, карактеристични веома сушни климатски услови. Од 1965. до почетка 21. века болест се спорадично појављивала, али и даље поузроковач болести није био познат. Од 2002. године поново је забележена интензивна појава и ширење црвенила кукуруза, прво у Банату, а затим и у другим деловима Србије, када је и утврђено 40-90% смањење приноса зрна. У 2010. години болест је утврђена на ширем подручју Србије, као и у Републици Српској у подручју Семберије.

У Србији је 1989. године утврђен и други тип црвенила кукуруза. Услед овог обољења принос зрна кукуруза је био смањен и до 30%, зависно од генотипа кукуруза. Најчешће ово обољење проузрокује 1 до 3% смањење приноса зрна кукуруза годишње. Овај тип црвенила разликује се од првог по времену појаве, проузроковачу и вектору. Први тип црвенила кукуруза проузрокује столбур фитоплазма, а други вирус жуте патуљавости јечма.

Треба истаћи да се ова два типа црвенила кукуруза разликују по томе што се симптоми црвенила које проузрокује столбур фитоплазма никада не појављују пре оплодње биљака, већ почетком млечне зрелости зрна. Код овог типа обољења црвенило захвата све делове биљке, посебно је изражено црвенило лисног нерва, биљке никада не заостају у порасу, а зрна су штура и имају изглед „бабиног зуба“. С друге стране, црвенило кукуруза које проузрокује вирус жуте патуљвости јечма јавља се у пролеће, црвенило никада не захвата нерв листа, биљке су закржљале а клип рехуљав. Први тип црвенила можемо окаректисати као касно, а друго као рано црвенило кукуруза. Сличности ова два типа црвенила је у томе што се патогени од биљке до биљке или од домаћина до домаћина шире помоћу вектора – инсеката, али се не преносе семеном. Добро познавање оба ова типа црвенила кукуруза је значајно при избору одговарајућих мера за њихово сузбијање.

Касно црвенило кукуруза које проузрокује столбур фитоплазма. Овај тип црвенила кукуруза појављује се у млечној зрелости зрна кукуруза. Пораст, цветање и оплодња кукуруза се све до појаве првих симптома одвијају нормално. То је и најчешће разлог да први симптоми и остану непримећени од стране произвођача који након оплодње ређе обилазе усеве кукуруза.

Први симптоми ове болести се појављују крајем јула или почетком августа у виду црвенкастољубичате боје листа, прво изнад клипа и на појединачним вршним листовима, захватајући и главни нерв што је од посебног дијагностичког значаја.

Након појаве првих симптома болести интензитет црвене боје се видно појачава и обухвата све надземне делове биљке – све листове, откривен део стабла, рукавац и комушину. Већ након недељу дана од првих симптома болест може да захвати чак и више од 10% биљака. Ове промене су тако брзе да за две недеље цео усев може да „поцрвени“. Интензитет болести је већи на усевима ранијих рокова сетве у годинама са обилним падавинама током јуна-јула. После промене боје, биљке пре или касније вену или угињавају. До наглог увенућа оболелеих биљака долази уколико у периоду млечно-воштане зрелости наступи сушни период са високим температурама. Уколико после појаве првих симптома наступи влажнији и хладнији период, оболеле биљке се привремено „опорављају“, црвени пигмент се делимично губи из листа и процес увенућа и угињавања биљака је спорији.

На клипу оболелих биљака јављају су врло уочљиве промене. Зрна су свенула, у мањој или већој мери неналивена и смежурана („бабин зуб“), а у неким случајевима нису ни формирана.

Слични симптоми црвенила листа кукуруза могу настати и у случајевима недостатка неког микроелемента у земљишту, као што је мегнезијум или фосфор, или на киселим или хладним земљиштима. Црвенкастољубичаста боја се може појавити и на горњим листовима биљака у случајевима оштећења стабла изнад клипа од кукурузовог пламенца.

Зашто долази до појаве црвене или црвенољубичасте боје листа? Хемијским анализама је утврђена знатно већа концентрација шећера у лишћу, рукавцима и стаблу оболелих него у здравих биљака. С обзиром да су шећери основна материја на бази којих се образују антоцијани (црвена боја), у њиховој међусобној повезаности је објашњење промене боје лишћа оболелих биљака. Патоген насељава спроводне судове и створени асимилати остају у листовима јер се не могу транспортовати и депоновати у највеће резервоаре за асимилате, а то ј зрно. Поремећаји настали у судовним ткивима, доводе до повећања количине шећера у лишћу, стварање антоцијана и појаву црвенкастољубичасте боје.

Утврђена је јака веза између патогена, вектора, биљака домаћина и услова спољашње средине на појаву црвенила кукуруза које проузрокује столбур фитоплазма.

Дуго времена је било потребно, скоро шездесет година, да се идентификује проузроковач црвенила кукуруза. Сазнања и искуства до којих су истраживачи у Србији дошли проучавајући фитоплазме и векторе црвенила винове лозе ималу су значајног утицаја на идентификацију проузроковача црвенила кукуруза. У 2007. години је утврђено да је столбур фитоплазма проузроковач црвенила кукуруза, као и да су цикаде (Reptalus panzeri, R. quinquecostatus) вектори црвенила кукуруза или столбур фитоплазме. Фитоплазме се сврставају у групу изузетно малих бактерија које паразитирају само биљке, нападају спроводне судове, и преносе се цикадама. У свету фитоплазме проузрокују око 200 биљних болести на неколико стотина родова биљака.

Током презимљавања цикада на корену пшенице, која је у јесен посејена после кукуруза, и све до јула наредне године фитоплазма се одржава и развоја у зараженом инсекту. До инфекције кукуруза долази средином јуна када су инсекти способни да преносе патогена на здраве биљке. Експериментално је утврђено да је потребан период од четири недеље од момента заражавања биљака до појаве првих симптома црвенила кукуруза.

Zaražen klip

Поставља се питање да ли ће се црвенило појавити наредне године и шта препоручити произвођачима кукуруза? И поред присуства патогена, вектора и домаћина, неједнака појава обољења у појединим годинама и подручјима указује на одређени утицај агроеколошких услова. У годинама највећег интензитета касног црвенила кукуруза, као што је то било раних шездесетих, 2002. или 2010. године, забележена је и највећа количина падавина током лета, док се у сушним годинама, као што је био случај у 1961. години, не појављује или је веома ниског интензитета. Стога је тешко предвидети какав ће ток ово обољење имати наредне године.
Назависно од тога какав ће ток болест имати наредне године, неопходно је да се примене бројне мере за сузбијање закоровљености усева, посебно сирка као домаћина фитоплазме, и вектора у складу са резултатима његовог праћења током јуна. Избалансирана хранива у земљишту је једна добра пољопривредна пракса јер интензивно ђубрење која се користи у ротацији кукуруз-пшеница повећава концентрацију укупног азота, амино киселина и органских једињења, што доводи до односа хранива који повећава плодност и опстанак вектора. Једна од значајних, а применљивих мера, је увођење вишепољног система плодосмене који осим кукуруза и пшенице треба укључити и друге гајене биљке које нису из поредици жита или трава. Осим тога, показало се да рани до средње рани хибриди испољавају пасивну отпорност према овој болести, као и да је мањи напад болести у усевима са каснијим роком сетве.

Рано црвенило кукуруза које проузрокује вирус жуте патуљавости јечма. Карактеристичност овог типа црвенила кукуруза је веома рана појава симптома, већ крајем маја и почетком јуна. Први симптоми се појављују у виду црвенила или жутила руба листа, које се шири дуж доњих и горњих листова. Боја зависи од реакције генотипова кукуруза. Овај тип црвенила може бити сличан реакцији кукуруза услед недостатка фосфора код младих биљака, те је за тачну дијагностику потребна лабораторијска анализа. Ако су биљке инфициране у раној фенофази развоја оне могу бити закржљале и обично имају краћи клип и незавршен врх.

У настанку и развоју ове болести значајну улогу имају вирус жуте патуљавости јечма, вектори (ваши), бројне биљке домаћини и еколошки услови. Вирус жуте патуљавости јечма заражава преко 150 биљних врста из породице жита или трава и сматра се да проузрокује најзначајнију вирозу ових биљака. Њиме су више нападнута озима жита (јечам и овас) и траве, док је кукуруз мање значајан домаћин – може се сматрати прелазним домаћином. У инфицираним биљкама вирус насељава само флоемско ткиво, у њему се умножава и кроз њега се шири у биљци.

Интензитет појаве обољења је у директној вези с летом и инфективношћу лисних вашију. Преко 20 врста лисних вашију преносе вирус жуте патуљвости јечма. Инсект, када једном усвоји вирус, остаје инфективан цео свој живот, али га не преноси јајима на потомство. Значајну улогу у епидемији, такође, имају траве, а посебно вишегодишње врсте, које служе као неисцрпни извор вируса. Главни летњи домаћини овог вируса су кукуруз и ливадске траве, а у јесен лисне ваши прелазе и преносе вирус на тек изникле биљке озимих жита. Благе, влажне зиме, а затим суво пролеће погодују бројности вектора који у пролеће масовно насељава младе биљке озимих жита, у том периоду врло привлачне за векторе. Крајем пролећа, с почетком сазревања жита, лисне ваши напуштају озиме домаћине и насељавају биљке јарих усева, кукуруз и траве. Епидемија црвенила коју је 1989. године на кукуруз проузроковао вирус жуте патуљвости јечма била је условљена еколошким условима за време презимљавања инсеката и њиховим раним масовним летом у пролеће.

Једна од мера за сузбијање раног црвенила кукуруза које проузрокује вирус жуте патуљвости јечма је да се смањи појава овог вируса на озимим житима које се постиже каснијом сетвом у јесен или ранијом сетвом јарих жита. Препоручује се третирање семена инсектицидима када се пшеница сеје на површинама са заораним остацима кукуруза. С друге стране, не треба сејати кукуруз близу поља са пострним житима или травама. Добра пољопривредна пракса којом се обезбеђује одговарајући ниво хранива и воде смањује појаву ове болести на кукурузу. Фолијарна примена инсектицида на младим биљкама кукуруза може бити боља од оне примењене касније, али примена инсектицида не мора бити ефикасна у свим случајевима, посебно током примарног ширења вектора. Она може бити ефикасна за смањење секундарног ширења вектора када је потребно више времена да неинфицирани вектор „усвоји“ вирус, који треба да се умножи у дигестивном тракту и да пренесе вирус на следећег домаћиина. Хемијско сузбијања лисних вашију пиретроидима и другим препаратима даје позитивне ефекте на смањење популације вектора и ширење вируса. Време примене инсектицида треба ускладити са раном сезонском појавом вашију и насељавањем кукуруза. Најповољније је третирање биљака након њиховог ницања или што пре након што се ваши појаве.

Најекономичнија мера за сузбијање појаве црвенила кукуруза који је вирозне природе је гајење генотипова јечма, овса, пшенице, кукуруза и других биљака домаћина отпорних према овом вирусу. Раностасност се код свих жита користи као вид пољске отпорности према овом вирусу.

Facebook Komentari

One comment

  1. Postovani,
    Procitao sam Vas tekst o crvenilu kukuruza i imao bih par pitanja u vezi ove tematike. Inace radim u preduzecu AGRIMATCO u Bijeljini ,dipl.ing.poljoprivrede sam po struci i htjeo sam da Vas obavjestim da ove godine imamo izuzetne probleme sa crvenilom na kukuruzu. Interesuje me da li odredjeni mikro-klimati pogoduju razvoju cikade Reptalus panzeri ili R.quinoquecostatus i da li odredjeni tipovi zemljista uticu na lakse prezimljavanje vektora. Ovo Vas pitam iz razloga sto mi u Semberiji imamo mikro lokalitete sa ucestalo izrazenim problemom crvenila ,koji je poprilicno slicnih tipova zemljista(smedlja districna zemljista i verijeteti istih) i priblizno slicnim mikro klimatom (pored kanala Dasnica u Drinskim poljanama).
    Unapred Vam se zahvaljujem.
    Dipl.ing.Milan Vujanovic
    AGRIMATCO D.O.O. Bijeljina.
    E-mail: milan.vujanovic@agrimatco-eu.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>