Home » Lov » Divljač u Černobilu

Divljač u Černobilu

Postepeni oporavak faune

Kontaminirana zona Černobila, koja je postala nenastanjiva za ljude nakon eksplozije reaktora u nuklearnoj elektrani, danas je šuma puna života. Zona u radijusu, od 30 kilometara  od bivše nuklearne elektrane evakuisana je nakon eksplozije koja se desila 28. aprila 1986. godine. Desetine hiljada ljudi je preseljeno, neki i dva puta jer su zvaničnici pogrešno procijenili smrtonosni uticaj radijacije. Hiljade ljudi je oboljelo od raka tiroidne žljezde, a desetine su poginule na licu mjesta od eksplozije.

Ljudi su otišli u obližnji grad Pripjat je ostao napušten, kao i okolna sela. Ipak, to nije bio kraj života u kontaminiranoj regiji. Priroda se, vremenom, oporavila. Ponovo su se pojavile biljke, a za njima su došle i životinje. Neometane ljudskim prisustvom, divlje životinje, inače karakteristične za taj kraj, namnožile su se. Danas  kontaminirana zona Černobila najviše liči na prirodni rezervat.

Divlje svinje čeprkaju po bivšim baštama ili šetaju praznim ulicama sela, ulaze na farme i u kuće u potrazi za hranom. Irvasi su takođe tu, jer ima dovoljno hrane, a ništa  ih ne ugrožava. “Irvasi su znatiželjna bića” kaže Grigorij Sis, jedan od naučnika koji nadgledaju životinje u ovoj radioaktivnoj zoni. “Oni će pažljivo da nas posmatraju nekoliko minuta, prije nego se okrenu i odu u šumu”, dodaje on.

Glavni u ovom slučajnom rezervatu su ipak vukovi. Danas ih ovdje živi oko tri stotine, njihovi tragovi su svuda. Vodiči ih čuju noću      kako zavijaju. Slobodni od uticaja čovjeka, vukovi su promijenili svoje prehrambene navike i glavna lovina  su  im postala krda divljih svinja i jelena.

Ovdje se može vidjeti i links, divlja mačka koja je u Bjelorusiji klasifikovana kso ugrožena vrsta. Od skora je tu i bjelorepi orao, najveći orao u Bjelorusiji. Tu su i brojne druge vrste ptica. Neke čak i prezimljavaju u Černobilu, hraneći se ribom  na djelićima jezera koja ostaju poslije otapanja leda.

Ovaj rezervat, i sloboda koju su životinje dobile zbog odsustva ljudi, privlači naučnike kao magnet. Privlači  i znatiželjnike i turiste, ali oni nisu dobrodošli. “Rado primamo naučnike iz svih krajeva svijeta koji žele da se uključe u zajedničke projekte”, kaže Pjotr Kudan, direktor rezervata. “Ipak, ne želimo da nam dolaze amaterski ljubitelji životinja ili posmatrači ptica. Ovdje vladaju vrlo specifični uslovi. Jedan od tih uslova je visoka radijacija , ponekad i vrlo visoka, pogubna za živa bića”  zaključuje Pjotr Kudan.

R. Petrovski,

prenešno iz “Enigme”

Facebook Komentari

One comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>