Home » Pčelarstvo » Sprečavanje zimskih uginuća (2)

Sprečavanje zimskih uginuća (2)

Nastavak teksta Sprečavanje zimskih uginuća (1) čiji je autor Đoko Zečević, o čijim aktivnostima se možete opširnije informisati na web sajtu http://zlatarpcela.org.rs
Postupak kod tretmana hemijskim preparatima

Planina Zlatar (fotografisala Dušica Sretenović)

Kod pripreme amitraza, neophodno je strogo poštovati sledeća pravila: listić presavijen u obliku latiničnog slova “V” nakapati sa četiri kapi (ne više), za jaka, odnosno tri kapi za rojeve i slabije zajednice. Sačekati dvadesetak minuta da rastvarač (ksilol) ispari, pa onda, sa maskom (najbolja je vojnička gasmaska), ući u pčelinjak i listiće paliti. Zapanjeni listić ubaciti u fioku podnjače (na prethodno postavljeni limčić), iznad koje je mreža. Oni koji imaju Fureto ili druge sprave za dimljenje (teglica sa mehom i sl.), treba da uduvaju dim u što kraćem vremenu. Oni pak, koji imaju drvenu nepokretnu podnjaču, treba pre tretmana da otvore košnicu, stave list belog papira (namazanog uljem) na pod, izvade jedan ram sa strane i tako naprave prostor za prazan ram, u koji se okači zapaljen listić. Onda se ram sa listićem spusti u sredinu košnice, a ona odmah zatvori.

Zadimljavanje se može vršiti i “odozgo”, sa satonoše (prethodno se postavi parče lima, da zapaljeni listić ne ošteti ramove).

Kod svih načina zadimljavanja, širina leta se smanjuje (u trajanju od jednog sata) na jedan centimetar. Tretman se vrši u večernjim satima, kako su pčele u košnici, a kontrola ujutru. Ovakva vrsta tretmana se mora ponoviti najmanje četiri puta, svaki treći dan, a broj opalih varoa se prati i evidentira.

Primetio sam da veliki broj pčelara koristi isključivo letvice (sa fluvalinatom ili nekim drugim lekom), jer su najlakše za rad. Međutim, ova praksa se mora promeniti. U tretmanu treba koristiti kombinaciju amitraza i letvica. Pri korišćenju letvica pčelar se mora strogo pridržavati uputstava na ambalaži, držati ih u košnici onoliko dana koliko je propisano (a ne celu zimu, kako to mnogi rade), a izvaditi ih nakon isteka propisanog vremena.

Kad zajednice prestanu sa uzgojem legla (novembar), treba obavezno izvršiti završni tretman suzbijanja varoe. Preporučuje se oksalna kiselina, koja je jeftina i ne ostavlja rezidue. Oni koji i dalje koriste amitraz, treba tada da obave dva uzastopna tretiranja, po toplom danu, kada pčele nisu u klubetu. Posle navedenih radnji, u pčelinjem društvu ne bi smelo ostati više od 50 krpelja. Nažalost, kod nas, veliki broj pčelara ne primenjuje ovaj završni tretman, pa to u mnogome doprinosi povećanju zimskih gubitaka pčelinjih zajednica.

Da li je varoa jedina briga pčelara?

Ne. Za zdravlje pčelinjih zajednica i bezbedan ulazak u zimski period koji je dugačak i često surov, neophodno je uraditi i druge radnje. Pre svega, borba sa nozemozom je teška i neizvesna. Ovu podmuklu bolest ćemo sprečiti ako u avgustu i septembru obezbedimo da svaka zajednica ima optimalne uslove za razvoj. Kako se to postiže?

Pre svega visokim stepenom higijene u košnici, mladom maticom, eliminacijom starog saća, dobrom ventilacijom, brojčano jakim društvom (košnice koje u avgustu imaju šest i više ramova legla imaju objektivne šanse da dobro prezime), kvalitetom i dovoljnom količinom prirodne hrane (ne manje od 20-25 kilograma) i optimalnom rezervom perge.

Za suzbijanje nozemoze, a delimično i varoe, dobro se pokazalo dodavanje KAS-a ili alkoholne tinkture pelina, kao i borovih pupoljaka – S. Koldžić, Pčelar br. 2/2008. (moja lična iskustva – bez vidljive nozeme u prethodne tri godine). Prednosti alkoholne tinkture su u tome što se jednom spravljena, može držati u hladnjaku i šest mjeseci (dok to nije slučaj sa kuvanom KAS-om). Daje se u avgustu i kod prihrane u proljeće. Kao preventiva, ova tinktura se daje u količini od 10 mililitara na litar sirupa. Vrlo je jednostavna za pripremu, a novčani izdaci su samo za 40- postotni alkohol.

Avgust je krajnji rok utvrđivanja eventualnog prisustva američke truleži legla pa je neophodno detaljno pegledati sve ramove u plodištu košnice.

Zbog malog prinosa po košnici stacioniranih pčelinjaka u brdsko-planinskom području, ustaljena je praksa da se iz košnice izvrca sve što se može, pa se potom pribegava dopunjavanju zaliha šećernim sirupom. To nije preporučljivo. Pravilno je pčelama ostaviti dovoljno prirodnog meda za prezimljavanje. Eventualno, može se 1/3 zimnice obezbediti prihranom šećernim sirupom, ali blagovremeno, dok su temperature dovoljno visoke, da pčele sirup prerade i poklope. Nedostatak perge može se nadoknaditi davanjem odgovarajućih pogača.

Kao zaključak se može izvesti konstatacija da je odgovornost i dobra pčelarska praksa, uz poštovanje uputstava i rokova, garancija zdravih pčelinjih zajednica. Uz sve ovo, potrebno je obezbediti potpunu i pravovremenu veterinarsku kontrolu.

Facebook Komentari

One comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>