Home » Pčelarstvo » Sprečavanje zimskih uginuća (1)

Sprečavanje zimskih uginuća (1)

Autor ovog priloga je Đoko Zečević (1947) afirmisani pčelar  sa planine Zlatar. Pčelarstvom se bavi intenzivnije nakon smrti oca mu (1987), a pčelareći nastavlja tradiciju  na nadmorskoj visini od 1200 metara. Pradjed Đoko (poživio 114 godina) imao je po 100 košnica vrškara.

Predsjednik je Asocijacije pčelarskih društava i udruženja Zlatiborskog i Moravičkog okruga sa sjedištem u Užicu, član redakcije časopisa “Pčelar” i zvanični predavač  SPOS-a iz oblasti pčelarske teorije i prakse.  Nosilac je priznanja “Profesor  Jovan Živanović”, Zlatne značke, zvanja “Zaslužni pčelar” i čitavog niza drugih priznanja.

Teorija...

U brdsko-planinskom području, cvetna i šumska paša traju do početka septembra, a pčelari med vrcaju početkom avgusta ili kasnije, pokušavajući da “ugrabe” nešto heljdinog ili šumskog meda. Zbog trajanja paše, pčelari odlažu suzbijanje varoe, pa tretman često sprovode tek krajem avgusta.

Eksplozija varoe naročito je izražena u julu, kad se nestankom trutovskog legla krpelj seli u radiličko. Logično je zaključiti da njegovo suzbijanje treba započeti pre nestanka trutovskog legla. Tretiranju treba pristupiti odmah nakon vrcanja (dok, po pravilu, još ima trutovskog legla.).

Brdsko-planinski pčelari čine značajan procenat ukupne pčelarske populacije, ali veoma malo je onih koji od pčelarstva žive. Veliki je broj onih koji dopunjuju svoj kućni budžet iz “uzgrednog” pčelarenja, a najviše njih pčelari iz hobija. Kod ovih trećih, a poprilično i drugih (“uzgrednih”) pčelara, hteli mi to priznati ili ne, primenjuje se navedena “loša pčelarska praksa”. Zbog njihovog shvatanja – (ne)brige za zdravije pčelinje zajednice – stradaju i oni koji uredno i pravovremeno obavljaju neophodne radnje koje dobra pčelarska praksa i pčelarska nauka nude. U prilog ovoj tvrdnji navešću da je naučno dokazano širenje parazita sa jednog pčelinjaka na drugi (horizontalnim prenosom, preko cveta, na kome se varoa može zadržati i do pet dana – Hartnjig i Jedruszuk, 1987, Keven, 1990, Pettis, 2003…). Takođe, krpelj se širi i putem tihe ili agresivne grabeži, sa tuđih pčelinjaka, kad se (po Sakofs-u, 1990), samo za dva sata prenese više od 14 odsto parazita iz napadnute u “pljačkašku” košnicu (M. Jovanović, Pčelar br. 3/2007).

Termini tretiranja nisu isti na svim nadmorskim visinama. Ako je tako (a jeste), ovde ćemo opisati radnje koje bi pomogle pčelarima brdsko-planinskih područja da što spremnije dočekaju prolećni razvoj. U lancu celogodišnje borbe za zdravlje pčela letnji tretman je veoma važna karika, uz obaveznu kontrolu opadanja varoe.

Danas, u savremenom pčelarenju, ovakav pristup podrazumeva i dobra pčelarska praksa (Treću kongres Saveza pčelarskih organizacija Srbije, 2005).  Preporučeno je da košnice imaju mrežastu podnjaču, kao kontrolni “punkt” prirodnog i prisilnog opadanja varoe.

Postupak u alarmantnim situacijama

... i praksa

U godišnjoj strategiji odstranjivanja krpelja, dobro je biotehničkim merama prekinuti i usporiti njegovo umnožavanje. To podrazumeva da se u plodište ubacuje ram građevnjak, koji se nekoliko puta u sezoni iseca. Međutim, ukoliko se na pčelama varoa primeti u sezoni medobranja (ceo jul i prva polovina avgusta), onda je situacija alarmantna.

Šta uraditi da se sačuva kvalitet meda i spreči oštećenje letnjih pčela koje treba da odgajaju generacije zimskih pčela? – Odmah treba sprovesti tretman mravljom kiselinom, odozgo ili odozdo! Ovo je tretman sa rokom aplikacije od osam do deset dana, a podrazumeva sledeće radnje:

Kod tretmana “odozgo” – pripremiti mravlju kiselinu (60 odsto) rashlađenu na -18 stepeni Celzijusa. Sunđeraste krpe veličine 15x15x0,5 centimetara, ubaciti u plastične kese, koje sa gornje strane imaju tri otvora, prečnika tri-četiri centimetra. Kesa se zajedno sa krpom postavi na satonoše, sa otvorima okrenutim na gore. Sad, sunđerastu krpu treba špricom natopiti sa 30-40 mililitara mravlje kiseline. Kada kiselina ispari (nakon dva-tri dana), tretman se ponovi još dva-tri puta.

Kod tretmana “odozdo” – sunđeraste krpe iste veličine špricom natopiti sa istom količinom rashlađene (sada 85 odsto) mravlje kiseline. Ispod krpe staviti foliju ili lim, na sve to postaviti u fioku ispod mrežaste podnjače. Ovaj tetman ponoviti dva-tri puta.

Pri radu sa mravljom kiselinom neohodno je nositi zaštitne rukavice, zaštitne naočare i masku preko usta i nosa.

Bezbedno tretiranje mravljom kiselinom obavlja se pri dnevnoj temperaturi ispod 20 stepeni Celzijusa tokom dana, do 25 stepeni ujutro ili uveče, a preko 25 samo rano ujutru.

Ovakva vrsta tretmana je nužna u medobranju, zbog produžene paše. Iako je mravlja kiselina sastavni dio meda, neophodno je nakon vrcanja ostaviti posude izvesno vreme otvorene, da bi kiselina isparila.

Primena drugih preparata

U razgovoru sa pčelarima saznao sam za mnogo različitih načina tretiranja pčelinjih zajednica (konzervativna shvatanja, skupoća preparata, haos na tržištu lekova – ubedljivi preprodavci, nedostatak vremena, ne čitanje pčelarske literature…) – od svega jednog tretmana godišnje, pa do ostavljanja letvica tokom cele zime u košnicama. Zbog toga cilj ovog teksta jeste da se prikaže stanje u pčelarskoj praksi i daju preporuke za njegovu primenu.

Oni koji izvrcaju med početkom avgusta, a opredele se za tretman Apigardom, treba odmah da ga postave na satonoše plodišta. Takođe, potrebno je dobro zatvoriti sve otvore na košnici (gornja leta, fioku i sl.), prepakovati saće (kao za zimovanje), a otvor glavnog leta svesti na najviše 15 centimetara. Iznad posude sa Apigardom neophodno je obezbediti prostor od bar jednog santimetra visine, kako bi pčele mogle da ulaze u kutiju. Nakon 16-17 dana treba dodati još po jednu posudu leka, bez obzira da li je prethodna potrošena ili ne. Po isteku 20 dana od postavljanja druge posude, tretman se smatra završenim (dr med. Rodoljub Živadinović, Pčelar br. 6/2007 str. 246).

Mnogi pčelari su izneli da primena Apigarda u toku prošle i pretprošle godine nije bila dovoljno efikasna. Ispostavilo se, međutim, da nisu bili dovoljno informisani o pravilnoj upotrebi ovog leka (treba zatvoriti sve otvore osim suženog, glavnog leta, izbegavati preglede, prihranu i sl.).

Pčelari koji upotrebljavaju hemijske preparate (njih je ovde najviše), moraju biti svesni da rade sa rizikom po svoje zdravlje – od postepenog trovanja, do nagomilavanja ostataka rezidua u medu i vosku. Međutim, ako već tako rade, onda i taj tretman treba sprovesti odmah nakon vrcanja u avgustu. Med koji pčele sakupe u toku i posle tretmana, ne treba vrcati, već ga ostaviti zajednici, jer nije poželjan za ishranu ljudi!

Vrhunski je poznavalac pčelarenja u brdsko-planinskim uslovima.

Zbog dužine tekst smo podijelili u dva dijela. Drugi dio teksta pročitajte ovdje.

Facebook Komentari

One comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>