Home » Lov » Najčešće greške

Najčešće greške

Obuka pasa goniča

Kakav gazda takav pas

Psi goniči su najstarija vrsta lovačkih pasa, odvajkada korišćena za lov kako sitne tako i visoke dlakave divljači. Iako imaju izuzetno izražen lovački nagon i ove je pse potrebno blagovremeno, tokom perioda njihovog razvoja i sazrijevanja obučavati i uvoditi u lov, kako bi bili korisni lovčevi pomoćnici.

Mnogo je vrhunskih grla upropašćeno tokom obuke zbog neznanja lovca i sa druge strane mnogo je prosječnih grla od kojih su vrhunski lovci napravili odlične lovne pse.

Koji su to ključni problemi i greške koji se javljaju tokom obuke pasa goniča?

Odgovore smo našli u reviji “Lorist” iz Novog Sada u tekstu na temu “problemi i greške koji se javljaju tokom obuke i lova sa psima goničima”.

1. U prvom redu to je neposlušnost i odbijanje psa da se vrati vodiču posle poziva koji mu je upućen. Ovo je veoma značajan problem koji je nastao tokom nepravilne obuke lovačkog psa. Nastao je iz razloga nepravilnog stava lovca prema svom psu. Lovac je još tokom perioda odrastanja svog pomoćnika morao da nauči da mu se poslije upućenog poziva vrati. Kako? Štene se u početku postavi na par metara od lovca i lovac tada doziva svoje štene onako kako će ga dozivati u lovu (imenom, pištaljkom, rogom). Kada štene priđe lovcu potrebno je da lovac svom budućem pomoćniku da parče mesa i/ili hljeba, da mu se obraduje i pomazi ga, kako bi štene shvatilo da će svaki put kada lovcu priđe na njegov poziv biti nagrađeno. S obzirom da psi, manje više, razmišljaju stomakom ovakvu obuku treba uvijek izvoditi prije podjele obroka, dok je pas gladan. Takođe, tokom izvođenja lova kada se pas doziva i kada pristigne gazdi neophodno je da lovac uvijek ima nešto od poslastica za svog pomoćnika.

2. Pas goni srneću divljač. Ovo je veoma ozbiljan problem opet nastao kao posljedica nepravilne obuke i slabog kontakta između lovca i psa. Lovci tokom obuke prave ogromne greške kada i po više sati neostvaruju kontakt sa svojim psom. Tada pas luta lovištem i lovi “za sebe”. Lovac mora svog psa da drži pod kontrolom i kada ovaj krene da goni neželjenu divljač lovac treba da doziva svog psa ili u lovačkom žargonu da ga skine s traga. Ovu radnju će izvesti samo ako je prethodno psa dobro obučio da mu dolazi na upućeni apel. Ovaj problem je moguće preduprediti tako što će se tokom rane obuke psa ovaj obučavati i izvoditi na teren gdje nema srneće divljači i druge divljači koju je zabranjeno loviti psima goničima. Poslije uvođenja psa u lov divljači koju on može goniti i prvih odstrela iste pas kod sebe razvija sve više sklonost ka toj divljači tako da vremenom srneću divljač neće više ni primjećivati. Posebna priča su lovokradice koje love srneću divljač pomoću pasa goniča i tu problematiku ne treba ni u kom slučaju poistovjećivati niti miješati sa psima goničima uopšte.

3. Lovac ne sačeka psa da ovaj završi gonjenje i ostavlja ga da goni sam po lovištu, a on odlazi kod kuće ili sa društvom u kafanu. Vrlo bezobziran postupak lovca prema svom pomoćniku, koji za posljedicu ima  slabljenje veze između lovca i psa. Ovakav postupak gotovo uvijek dovodi do toga da lovac gubi vezu sa svojim psom, da ga ne može više kontrolisati na terenu, pas postaje lovac “za sebe” i ne pita za gazdu. Veoma često psi ostavljeni u lovištu sami, stradaju tokom povratka iz lovišta kući (bivaju pregaženi autom, odstrijeljeni kao lutalice, itd.). Izuzetno je sramno za lovca kada posle lova divljih svinja ode iz lovišta ne pitajući da li je možda taj njihov pomoćnik povrijeđen i da li mu možda ne treba njihova pomoć.

4. Bezrazložna tuča psa od strane lovca. Pravim lovcima valjda  ništa toliko ne izvrće želudac kao nekontrolisani homo sopiensi koji svaku priliku koriste da svog pomoćnika izšutiraju čizmama, premlate gumenim crijevom, zavrću uši, gaze po šapama i slično. Pas je živo biće sa svojom ličnošću, inteligencijom i emocijama. Sticajem raznoraznih okolnosti prije par godina silom prilika kupio sam goniča starog tri godine, neuvedenog u lov, manje više od njegovanog “prepametnog gazde” ocijenjenog kao “beznadežan” ne znajući da ga spasavam muka. U početku pas se snebivao, i na bilo koji moj nagli pokret pas je padao u “daun” pri tome umokrivši se. Vremenom teškog strpljivog rada sa njim, čvrsto vjerujući u njegov genetski potencijal od “beznadežnog” i krajnje frustriranog psa dobio sam izuzetnog lovačkog pomoćnika i druga u lovu. Definitivno, ako neko nije u stanju da se na korektan način ponaša prema svom pomoćniku nek učini uslugu psu i pokloni ga nekome ko zna i umije da se ponaša prema lovačkim psima onako kako dolikuje.

Dosljednost prije svega

5. Pas odlazi kod svakog. Psi iz radoznalosti prilaze lovcima u lovu i traže hranu ili žele da se miluju. Ako kolege lovci žele svom drugu, kolegi lovcu koji je vlasnik dotičnog psa dobro i samom psu dobro, oni će ga otjerati od sebe i na taj način odučiti psa od tog da prilazi drugim lovcima tokom lova osim samom gazdi. Na taj način biće predupređene eventualne krađe i trovanja pasa od strane nesavjesnih.

Ovo su samo neke od najčešćih grešaka i problema koji se javljaju tokom obuke pasa goniča. Za njihov nastanak prevashodno su krivi lovci koji su ih uzrokovali nepravilnom obukom. Pas gonič je onakav  kakvim ga napravi čovjek. Da će se druženje između lovca i goniča pretvoriti u obostrano zadovoljstvo ili mučenje prevashodno zavisi od lovca i njegovog stava prema psu tokom perioda obuke i kasnije tokom lova.

Facebook Komentari

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>