Home » Ratarstvo » Neiskorišćene mogućnosti

Neiskorišćene mogućnosti

Proizvodnja uljarica u Republici Srpskoj

Plodored je od velike važnosti za produktivnost, ekonomičnost i rentabilnost u poljoprivrednoj proizvodnji. Republika Srpska se ne može pohvaliti lepezom poljoprivrednih usjeva koji se smjenjuju na njenim obradivim površinama. Realne šanse za širenje i uticaj na plodored imaju uljarice. Međutim, ovo industrisjko bilje je još uvijek nadovoljno zastupljeno na poljima ovog entiteta.

Neiskorišćeni kapaciteti

Za proizvodnju uljarica u Republici Srpskoj postoje svi bitni uslovi: povoljni klimatski uslovi, dovoljno odgovarajućih zemljišnih površina, sigurno tržište (što je, po svemu sudeći, najbitnije), stručan i iskusan kadar, krediti, podsticaji i dr. Brčanski “Bimal”, najveći prerađivač uljarica i jedina fabrika jestivih ulja u Bosni i Hercegovini, radi već nekoliko godina, ali površine pod uljaricama se sporo povećavaju. Tako imamo situaciju da kontinuirano uvozimo proteinske komponente (sačme) možda i genetski modifikovane kao i jestiva ulja. A sve se to može proizvesti na našim poljima i preraditi u našim preradjivačkim kapacitetima, što bi bilo od velikog značaja za naš posrnuli trgovinski i platni bilans. Kada bismo sijali više uljane repice, soje i suncokreta sigurno je da bi se smanjile danas neobrađene površine i proširio bi se postojeći plodored, što bi direktno uticalo na prinose drugih ratarskih i povrtarskih kultura.

Poljoprivredno dobro “Semberija” iz Bijeljine sije sve tri pomenute uljarice i ima lijepa iskustva. Istina, suncokret gaji samo kao sjemenski u saradnji sa Naučnim institutom za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu i dugogodišnje trajanje ove poslovne saradnje je najbolji dokaz da Semberija ima uslove i za taj usjev.

Jedno vrijeme se čula glasna priča o proizvodnji biodizela i izgradnji dva kapaciteta u kojima bi se dobijao ovaj energent. Jedan od njih trebao je da se gradi slovenačkim kapitalom u Šamcu. Sada su te priče u značajnoj mjeri utihnule i poljoprivredni proizvođači nemaju pouzdanih informacija o sudbini tih prerađivačkih kapaciteta. Da li će dobiti novog kupca za uljarice? Za sada je pouzdan partner samo brčanski “Bimal”, koji izlazi pred seljake sa jasnim uslovima, pa ko voli, nek izvoli.

Samo “Bimal” može da preradi 125.000 tona uljarica. Za njegove kapacitete trebalo bi da se uljarice gaje na površinama od oko 40.000 hektara. Sada su i površine i obim proizvodnje daleko ispod toga.

Sigurno je da uljarice predstavljaju veliku šansu za ratarsku proizvodnju Republike Srpske. Ali, to je samo suvoparna konstatacija. Da bi se krenulo mnogo ozbiljnije u ovaj posao brojni zainteresovani činioci moraju sinhronizovano i sistematski da izanaliziraju zašto poljoprivrednici ne pokazuju veći interes za uljarice i šta bi to trebalo mijenjati pa da u našim atarima bude više polja pod uljanom repicom, sojom i suncokretom.

Facebook Komentari

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>