Home » Lov » Lov na Cejlonu

Lov na Cejlonu

Doživljaji Barona Minhauzena iz knjige Mite Golića “Nemušti jezik lovački”

Jednom se, slučajno, zadesih na Cejlonu.

Moglo je proći otprilike četrnaest dana od mog dolaska, kada mi, zbog moje lovačke slave, najstariji guvernerov sin predloži da pođem sa njim u lov, što ja od sveg srca prihvatih.

Baron Minhauzen

Sin guvernerov bio je visok i snažan momak, naviknut na ovu toplu klimu. Ali ja sam se već posle kratkog vremena toliko umorio na paklenoj vrućuni da sam, kada smo ušli u lovište, daleko zaostao iza njega.

Hteo sam baš da se odmorim na obali neke brze reke i malo otpočinem, kad odjednom začuh neki šum baš iz pravca kojim sam došao. Okrenuh se i prosto se skamenih od užasa kada videh ogromnog lava kako mi prilazi. Išao je pravo na mene i jasno pokazivao da je odlučio da me pojede za doručak, iako me nije pitao za dozvolu.

Puška mi je bila napunjena običnom sačmom koja nikako ne bi mogla ubiti lava.

Nisam imao vremena dugo da razmišljam.

Zato odlučih da ipak pucam na ovu ogromnu zver nadajući se da ću je uplaćiti, a možda i raniti. Ali kako u strahu nisam ni sačekao da mi lav dođe na nišan, to ga pucanjem još više razdražih i on svom žestinom pokuri na mene.

Više po nagonu, nego po razumnoj odluci, pokušah nešto potpuno nemoguće: pokušah da pobegnem od lava i tako se spasem. Okretoh se i, još mi se koža ježi kad na to pomislim, na nekoliko koraka od sebe videh groznog krokodila kako razjapljenih čeljusti ide na mene gotov da me proguta.

Zamislite, gospodo, svu strahotu, moga položaja!

Iza mene lav, ispred mene krokodil, levo brza reka, desno ponor, u kome su, to sam kasnije saznao, gmizale zmije otrovnice.

Poluonesvešćen od straha, što se u ovako bezizlaznom položaju ni Herkulu ne bi moglo zameriti, padoh na tle. Svaka moja misao, ukoliko sam uopšte bio sposoban da mislim, bila je posvećena strohovitom iščekivanju da ću sad, svakog trenutka, osetiti zube ili kandže divlje zveri ili, što je još strašnije, čeljust groznog krokodila.

Sekunde su mi se činile kao večnost, kad začuh snažan, neobičan urlik.

Jedva se usudih da podignem glavu i pogledam oko sebe.

Šta mislite?

Na moju neopisivu radost videh da je lav u brzini preskočio mene i u skoku uleteo pravo krokodilu u čeljusti. Glava lava zabila se u krokodilovo ždrelo, pa su se obojica mučili i svu snagu upotrebili da bi se oslobili jedan drugoga.

U poslednjem času ja priskočih, izvukog svoj lovački nož i jednim zamahom odsekoh lavu glavu, tako da je njegov trup pao pred moje noge. Zatim kundakom svoje puške gurnuh ogromnu glavu lava još dublje krokodilu u ždrelo, te se on bedno uguši.

Tek što sam tako sjajno pobedio ova dva strahovita neprijatelja, naiđe moj prijatelj, guvernerov sin, da vidi zbog čega sam se toliko zadržao. Kada je video kakvu sam borbu vodio, obesi mi se o vrat i čestita od sveg srca na velikoj pobedi.

Pošto se malo izduvasno, izmerismo krokodila i nađosmo da je dug tačno čestdeset stopa i sedam coli.
Čim sam ispričo guverneru ovu neobičnu pustolovinu, posla on kola s nekoliko ljudi i naredi da se obe živoinje donesu njegovoj kući.

Od kože ulovljenog lava, jedan tamošnji kožar napravio mi je nekoliko duvankesa; nekoliko tih kesa za duvan poklonio sam svojim poznanicima na Cejlonu, a ostale sam po povratku u Holandiju poklonio predsednicima opština, koji su mi, kao uzdarje hteli dati hiljadu dukata.

Imao sam mnogo muke da to odbijem.

Krokodilova koža lepo je ispunjena i nalazi se u amsterdamskom muzeju kao jedna od njegovih najvećih zanamenitosti.

Vodič svakom posetiocu priča kako je korokodil ulovljen. Pri tome on, razume se, dodaje ponešto što vređa istinu i verodostojnost mog poduhvata.

Tako, na primer, on priča da je lav prošao kroz celog krokodila i taman hteo da pobegne kroz rep, kada mu je gospodin, u čitavom svetu slavni baron Minhauzen – kako on mene naziva – na samom izlasku odsekao glavu, a zajedno s glavom i tri stope krokodilovog repa.

Krokodil – nastavlja ovaj lažljivi vodič kroz muzej – nije ostao ravnodušan na gubitak svoga repa, nego se naglo okrenuo, istrgao Minhauzenu lovački nož iz ruke i progutao ga s tolikim besom, da mu je nož prošao posred srca i ubio ga na mestu.

Ne moram govoriti, gospodo moja, koliko su mi nepijatne ove bezočne laži. Ljudi koji me ne poznaju mogu zbog ovako očiglednih laži posumnjati čak i u istinitost mojih dela koja sam zaista počinio, što bi me, kao čoveka od časti, veoma bolelo i vređalo.

Facebook Komentari

One comment

  1. Steta, pa kod nas nema lavova i krokodila, te lovci nisu u stanju ovoliko da se istaknu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>